Sećam se da su svakog 13. januara moji roditelji ’’slučajno’’ okupljali prijatelje, i da se, opet nekako slučajno, eto, zadesilo ponešto pečenja i kolača, pa su tako sedeli, slušali muziku, pričali, i u ponoć jedni drugima čestitali Novu godinu. Bilo je to vreme ’’zanatskih zabava’’, (svake godine drugi esnaf), dakako, ’’slučajno’’ organizovanih baš u noći [...]
’’U prisustvu nekoliko stotina građana i vernika, večeras je na gradskom trgu u … obeleženo Badnje veče…’’. Eto, baš tako je večeras na jednoj televiziji najavljen prilog o Badnjem danu.
GLAVNI JUNAK Nisam siguran da li još uvek važi ona jutarnja priča iz Nušićeve izvesne drame u kojoj se podrobno opisuje mehanizam kreiranja javnog mnjenja, nakon brijanja (muškog, dakako, iako su ovde i ženama od priča o politici počeli da niču i brada i brkovi), koja veli da se čaršijsko mišljenje i stav o svetu [...]
Nisam se pomerio s mesta, a približio sam se EU! Nisam glasao na referendumu, nisam overavao pasoš, tražio vizu, sedeo sam u fotelji, u novogodišnjoj noći, dok je na Trgu oslobođenja u Zaječaru promuklo pevala Fahreta Jahić.