Šta mi je bilo da pokrenem blog?

Šta mi je bilo da pokrenem blog, šta me nateralo da se otisnem u vode blogoskribomanije, jer odavno mi se već učinilo da pišem više nego što sam i nameravao?
Čitao sam blog, jedan veoma, veoma, uticajan blog, i video, da kad želim da se ulogujem da bih komentarisao, upadam u užasno restriktivan sistem koji mi vreme za komentar meri u sekundama, i u sekundi sam se ’’izblogovao’’, ili ’’deblogovao’’. A onda sam video fotke sa rođendanske, ili kakve već, žurke pomenutog bloga. Tačnije onog dela blogera iz VIP zone, za koju mi uopšte nije jasno čemu služi, jer je u suprotnosti sa konceptom bloga kao demokratskog i otvorenog načina komuniciranja. Ukapirao sam da je predamnom pokušaj etabliranja nove elite. To se hoće reći da su sva lica u opušteno-kulersko-fensi atmosferi, to se kikotalo, bekeljilo, penjalo jedno drugome na leđa, to je mahalo rukama, to je kiptelo samopouzdanjem, bio je i onaj što se sam ’’kikovao’’ iz one klaustrofobične šarene kuće, a koji je izrastao u mega-zvezdu, čija se reč sluša i prenosi, koji ima i svoju radio emisiju, i teško da u snu može da kaže nešto što bi po značaju prešlo granice sobe u kojoj kunta. Pa su se, kako izveštava jedna blogerica češali po jajima (svako po svojima, ne daj Bože međusobno, nisu na sastanku Svetog Sinoda), pa se pojavio i onaj što je bacao televizore sa prozora kad se ono protiv bivših demonstriralo, i on izrastao u elitu, u međuvremenu…
E, toga mi je, ipak, bilo previše, ali nisam samo zato pokrenuo ovaj blog, toliko sujetan nisam. A da podilazim čitaocima i kažem da sam zbog njih, tj. vas pokretao blog, to mi dođe kao da sam i ja na onoj žurci, pa se uspijam, i sve nešto meškoljim.
Ne postoji razlog zašto pokreneš blog.
Blog se sam pokrene u tebi.
Sve ostalo je stvar konektovanja.

Recent Entries

Leave a Reply