NA ĐUBRE SA DOSITEJOM I VUKOM

Intelektualna Srbija svako malo zastane na raskrsnici odakle se račvaju dva puta: onaj kojim je išao Vuk, i onaj kojim je krenuo Dositej. Ta dva puta, jedan navodno retrogradni i seljački, a drugi građanski i evropejski, zbunjivala su ovdašnje intelektualce ne dajući im mira ni spokoja.

Špijun i diler nacionalnog blaga ili razmaženi salonski intelektualac? Nije se Srbija mnogo promenila, bar ne kada su u pitanju uvrede koje i danas, međusobno, razmenjuju oni koji koračaju putem Vuka i Dositeja, zavađeni i ljuto podeljeni oko uvek istih protivrečnosti.

Postoje i mesta gde ova dvojica, kako ih danas zovemo, refomatora i prosvetitelja, ipak opstaju zajedno. Ako izuzmemo Muzej Vuka i Dositeja u Gospodar Jevremovoj 21, ovu ćemo dvojicu najčešće, pod istim krovom, naći u svakoj biblioteci u Srbiji. DoduÅ¡e, viÅ¡e ne baÅ¡ u svakoj…

Do skora su njih dvojica, uramljeni, mirnim i spokojnim okom gledali sa zidova zaječarske biblioteke ’’Svetozar Marković’’, ravnodušni prema svim aktuelnim srpskim, srBskim, i srbijanskim podelama. Sve dok najnovija promena vlasti nije na čelo biblioteke u Zaječaru dovela čoveka koji ih je, obojicu, jednim potezom, skinuo sa zidova i smestio u depo, u mrak, smeće i prašinu.

Strasni putnici, nesputani duhovi, graditelji i prosvetitelji, skrasili su se u prašini koja im je, dok su bili putujući, upadala u oči ne muteći im vidike.

Da li je uzrok tome što nisu u pitanju ’’prave slike’’ Vuka i Dositeja, nego nekakvi ’’uramljeni posteri’’? Da li smo njih dvojicu prevazišli i smestili ih doslovno u temelje, dakle u podrum, u depo, u mrak?

Pa makar taj mrak bio i bibliotečki mrak. Dakle, mrak pismenosti

Recent Entries

Leave a Reply