NISAM SE POMERIO S MESTA

Nisam se pomerio s mesta, a približio sam se EU! Nisam glasao na referendumu, nisam overavao pasoš, tražio vizu, sedeo sam u fotelji, u novogodišnjoj noći, dok je na Trgu oslobođenja u Zaječaru promuklo pevala Fahreta Jahić.
Nisam bio zlurad, sujetan, nisam zavideo susedima Bugarima, mislim da su zaslužili da budu tamo gde jesu od 1.1.2007. Dok sam se džezom sa interneta borio protiv Fahretinog prozuklog glasa, opekla me živa vatra – postideo sam se što me je dobar prijatelj, slovenac srpskog porekla, preko Skajpa, u laganom predprazničnom chatu upitao šta je to bilo 5. oktobra 2000. godine. Zaista, šta je bilo 5. oktobra 2000. godine?
Sećate li se kraja drame ’’ViÅ¡njik’’, Antona Pavloviča ÄŒehova? Kad se sve raspadne i rasproda, kad svi akteri tranzicije odu, na scenu izaÄ‘e stari sluga Firs i kaže: ’’OtiÅ¡li… A mene zaboravili!’’ Tako je Srbija postala država: svi ostali su otiÅ¡li…Zaboravili nas.
Ako ikako, Srbija će u EU pre ući kroz Euroregione, usitnjena na mikro lokalne samouprave, nego neurastenično raspolućena kakva je trenutno. Iz jednog takvog mikro regiona u novogodišnjoj noći pevala je Fahreta i Evropskoj Uniji, novoprimljenoj njenoj članici, Bugarskoj, jer se Radio televizija Zaječar (koja je koncert prenosila) sasvim dobro vidi i dalje od pograničnog područja Bugarske, u najmanje petnaestak gradova najbližeg suseda. Tu sam, već, postao pomalo zlurad: laknulo mi je kad sam shvatio da se u EU može ući, makar i sa Fahretom.

Recent Entries

Leave a Reply