Ko je za sport, ima mase na svojoj strani, ko je za kulturu, ima ih protiv sebe

‘’Nikada nisam nalazio užitak u upražnjavanju bilo kakvog sporta, štaviše uvek sam mrzeo sport, pa sport mrzim i danas. Sportu su u svim vremenima, a iz dobrih razloga pre svega sve vladavine, pridavale najveći značaj, on zabavlja i zamajava i zaglupljuje mase, i pre svega diktature znaju zašto su uvek i u svakom slučaju za sport. Ko je za sport, ima mase na svojoj strani, ko je za kulturu, ima ih protiv sebe, govorio je moj deda, stoga su uvek sve vladavine za sport a protiv kulture. Kao svaka diktatura i nacional-socijalistička je putem masovnog sporta postala moćna i gotovo vladajuća u svetu. U svim državama su u svim vremenima masama sportom stavljane brnjice, nijedna država ne može biti tako mala i beznačajna da ne bi žrtvovala sve za sport.’’

Ovako kaže Tomas Bernhard u svojoj knjizi ’’Autobiografski spisi’’. I to je nešto najbolje što sam o sportu mogao da pročitam a da u potpunosti objašnjava gnušanje i prezir koje sam još kao klinac osećao prema rastrčanim i oznojenim likovima i likušama koji su nedeljom popodne postrojavali očeve porodica pred crno-bele televizore i za stolove postavljene sa ’kilo-na-kilo’ aranžmanom. Zakrvavljenih očiju od pića, sa cigaretom u uglu usana, dernjali su se i navijali, a svaki pokušaj da se sa njima komunicira završavao bi se bujicom psovki, a ponegde i šamarom zbog ometanja recepcije. Sva sreća, moj otac nije imao ovakve navike.

Hajde sad oni što su gledali fudbal, ali ženski rukomet ili odbojka bili su izvanredna prilika da se gladne oči napasu ženskih sisa i stražnjica.

Nedeljna popodneva, u socijalizmu, i bez sporta bila su za mene nešto najturobnije što imam u svom iskustvu. Prazne ulice, leti otvoreni prozori kroz koje dopiru zaurlavanja kućnih domaćina: ’’Tooooooooooo! Daj, ajde sad, majmune! Jaoooooooooooo!’’

Sve više sam uveren da u Brozovoj državi sport nije bio samo brnjica. Živelo se udobno i ugodno, za razliku od nacional-socijalizma o kojem piše Bernhard, i preostalo nezadovoljstvo, kod retkih gunđala, izazvano nemogućnošću slobodnog mišljenja i delanja, bilo je na veoma delikatne načine korigovano, a ako to ne bi pomoglo, onda se, nema šta, fasovala rešetka. U današnjem pseudo-demokratskom društvu, ovom tranzicionom, sport nikako nije brnjica za nezadovoljnike. Naprotiv, sportske manifestacije mahom su mesta gde se glasno i jasno iskazuje mržnja prema svemu civilizovanom, gomile samo naizgled čovekolikih spodoba iskazuju svoj bes krljajući sve što im se nađe na putu do stadiona i natrag.

Vaistinu, u pravu je Bernhard! Onomad, Ujka Putin posetio Srbiju, i naravno, nisu ga vodili da pogleda neki muzej, ne daj Bože biblioteku, ili na koncert klasične muzike. Jok, otišli su na utakmicu, gde je predsedniku države uredno otpevano ono što vox populi navijača misli o njemu, a sve je začinjeno kosmatim bajkerima koji su sedeli u počasnoj loži pored Ujke.

Pustimo Putina da putuje Å¡irokim zemljinim Å¡arom, pogledajmo kako se to stavlja brnjica.

Mehanizam je prilično prost, i samim tim veoma efikasan. U zemljama koje puno ulažu u sport, bilo iz državnog budžeta, bilo kroz sponzorstva koja javna preduzeća i banke daju sportskim klubovima, kultura je uspešno marginalizovana. U prevodu – dekintirana. Treba vam novac da organizujete književno veče ili kupite knjge za biblioteku? U vašem okruženju je najmanje tridesetak raznoraznih banka. Krećete u akciju traženja iliti prosjačenja, i efekat je otprilike takav da će vam se od desetak vrata na koja ste zakucali otvoriti jedna jedina. Treba vam novac za fudbalski, odbojkaški, rukometni, skijaški klub. No problemo! U zdravom telu i duh je zdrav, a ovi što nad knjigama okapavaju krajnje su subverzivni tipovi. Podrivaju dobro raspoloženje, pošto pripravni za istinsku subverziju nisu.

Sportisti su uvek uz vladare, tirane, monarhe, predsednike. I obrnuto. Glasovi koji se ore stadionima su glasovi domaćinski, snažni, pouzdani. Za njih se valja boriti. Država pokazuje brigu za sport, ergo za one koji u sportu uživaju i time se pojavljuje kao garant prosperiteta. Garant koji izdaje menice bez pokrića.

Zaista, nema praktičnije brnjice od sportske brnjice.

Recent Entries

Leave a Reply